sözlük

B1

брякнуть

брякнуть / брякать

çarparak indirmek, atmak, çınlamak, söylemek

FIIL

SV

Nature

İMPERFECTİVE (NSV)

брякать

Süregelen, Tekrarlanan eylem

PERFECTİVE (SV)

брякнуть

Tamamlanan eylem

Emir Kipi
брякнуть
Tekil
бря'кни
Çoğul
бря'кните
брякать
Tekil
бря'кай
Çoğul
бря'кайте
Çekim Tablosu
я (ben)
бря'кну
ты (sen)
бря'кнешь
он/она (o)
бря'кнет
мы (biz)
бря'кнем
вы (siz)
бря'кнете
они (onlar)
бря'кнут
он (erkek)
бря'кнул
она (kadın)
бря'кнула
оно (nötr)
бря'кнуло
они (onlar)
бря'кнули
я (ben)
бря'каю
ты (sen)
бря'каешь
он/она (o)
бря'кает
мы (biz)
бря'каем
вы (siz)
бря'каете
они (onlar)
бря'кают
он (erkek)
бря'кал
она (kadın)
бря'кала
оно (nötr)
бря'кало
они (onlar)
бря'кали

Örnek Cümleler

Bu kelime için örnek cümle bulunamadı.